Dijetetski proizvodi iz podruma
ImageSvaki treći građanin koji dijetetske proizvode kupi preko interneta je prevaren, jer je trećina robe koja se nudi putem društvenih mreža i raznih sajtova - falsifikat.

Opšti je trend u Srbiji, ali i u svetu, da se se sve više koriste dodaci ishrani. Međutim, skoro trećina prometa te robe ide nelegalnim tokovima i najviše se prodaju preko interneta. Upućeni kažu da suplementi koji su u nelegalnom prometu, čak ne moraju da budu falsifikat, ali ako se ne čuvaju adekvatno i ne transportuju na odgovarajući način, osim što nemaju željeno dejstvo, mogu ozbiljno i da ugroze zdravlje. Veliku štetu od nelegalnog prometa trpi i država.

Predsednik Radne grupe za nelegalni promet dijetetskih suplemenata Privredne komore Srbije Igor Špadijer kaže da su danas najveći problem društvene mreže - Fejsbuk i Instagram.

- U istraživanju koje smo sproveli, samo na deset Fejsbuk stranica i 17 Istagram profila pronašli smo čak 4.420 neregistrovanih dijetetskih suplemenata, čija je vrednost oko 7,86 miliona dinara bez lagera i oko 176, 9 miliona dinara nije plaćeno za registraciju proizvoda - rekao je Špadijer za Tanjug pred početak skupa "Problemi nelegalnog prometa dijetetskih suplemenata".

Prave ih u podrumima

On je dodao da je istraživana 251 kompanija u Srbiji i da je njihov promet dijetetskim suplementima veći od 12 milijardi dinara, a da je procena da se u nelegalnom prometu nalazi između 20 i 30 odsto, odnosno između 2, 4 milijarde i 3,6 milijardi dinara.

Podseća da je prvi put o ovoj temi PKS organizovala panel 2016. godine, da crno tržište sada nije u porastu već da stagnira, ali da se mora nastaviti dalje s njegovim suzbijanjem.

- Ipak je nešto urađeno na tom planu, suzbili smo da ne dođe do rasta kakav je bio 2015. godina - pojasnio je Špadijer.

Šef Jedinice za zaštitu intelektuialne svojene MUP-a Srbije Mikailo Tijanić kaže da svaki treći građanin koji kupi robu preko interneta, ne samo dijetetske suplemente već i lekove i medicinska sredstva, bude prevaren, jer je najmanje trećina te robe falsifikat.

Falsifikovani suplemeti obično nastaju u improvizovanim laboratorijama, bukvalno podrumima, a često se dešava da uopšte nemaju aktivnu supstancu ili čak da sadrže neke materije koje su štetne po zdravlje.

Tijanić savetuje da se vodi računa prilikom kupovine na internetu, da se kupuje u onlajn šopovima, na poznatim i sigurnim veb stranama.

- Ne treba se vodite samo cenom proizvoda i kupovati robu koja je jeftinija, od nepoznatih prodavaca koji nisu vrednovani ili nemaju dobru ocenu od strane korisnika. Bilo bi dobro da se prate i određeni forumi gde ima ocena korisnika - pojasnio je Špadijer.

Nelegalni promet suplemenata predstavlja i nelojalnu konkurenciju za domaće i strane proizvođače koji poštuju sve zakonske propise.

Nataša Jovanović Lješković sa Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu naglasila je da se moraju edukovati građani kako bi mogli da razlikuju preparate koji su prošli legalnu proceduru registracije, od onih koji to nisu.

Važno je, podseća, da na svakom pakovanju piše da je upisano u bazu Ministarstva zdravlja, a to znači da je jedan takav proizvod prošao proceduru registracije, da je sastav proveren na Farmaceutskom fakultetu i Institut za javno zdravlje.

Učesnici skupa "Problemi nelegalnog prometa dijetetskih suplemenata" predložili su da Uprava carine, Minisarstva trgovine i turizma (MTT) Tržišna inspekcija, MTT Grupa za Digitalnu agendu, MUP formiraju posebne istražne timove mešovitog sastava.

Sugerisano je da se organizuju stručne obuke za radnike MUP-a, MTT i Uprave carine o unapređenju znanja o dijetetskim proizvodima koji su najčešće u nelegalnom prometu, kao i da se aktivnije uključi Ministarstvo pravde, odnosno Javno tužilaštvo, kao i da se izmeni zakonska regulativa i pooštre kazne za falsifikovanje suplemenata i dijetetskih proizvoda.

www.blic.rs