logo.gif


Ponzijeva šema (kako su Dafina i Jezda ojadili narod) Print E-mail
ImageDafina i Jezda su iskoristili prevaru koja je nastala 1930 godine a istu je osmislio inteligentni Italijanski imigrant, po kome je ova prevara i dobila ime. A kako se ona izvodi... ?

Retko koji prevarant u istoriji može da se pohvali da je po njemu neka prevara dobila ime. Charles Ponzi, inteligentni Italijanski doseljenik je jedan od retkih sretnika koji je dobio tu čast.

Ponzijeva šema je jadna od najjednostavnijih ali u isto vreme i jedna od najefikasnijih prevara ikad napravljenih i veruje se da je ona osnova za sve prevare nastale nakon šezdesetih godina prošlog veka, a najzanimljivije da je ova prevara neprevaziđena do današnjih dana.

Ovu prevaru koriste svi: od najsitnijih prevaranata do najbogatijih biznismena. Osnova ove šeme je da se prevarant uvuče u određene grupe ljudi koji imaju novac  ( Biznismeni, lekari, naslednici ali i policija , advokati i široke narodne mase ) ili da se infiltriraju u crkve, socijale ustanove, radna mesta ... odnosno bilo gde gde ima mnogo ljudi jer je najbolja reklama reć drugih ljudi koja se prenosi od jedne osobe do druge i upravo ovakva reklama razgranava posao.
Kad se prevarant infiltrira u određene krugove on ili ona ne prestaju da pričaju o odličnom poslu koji donosi veliku zaradu. U ovoj fazi postoje diletanti i profesionalci. Diletanti pokušavaju odmah da Vas nagovore da investirate novac dok Vas profesionalci ostave da se « kuvate « nekoliko dana a neretko Vas i uslovljavaju ulaganjem velikih suma novca. Diletanti Vam traže male količine novca i obično ih ljudi pročitaju na startu dok profesionalci puštaju da Vas rođena pohlepa odvede u zamku. U ovakvim poslovima se od Vas traži da investirate određenu količinu novca u « siguran posao « i nudi Vam se povrat sredstava sa zaradom od 10 do 50% mesečno. Procenat u početku varira i obično je u početku veći a kasnije se smanjuje jer se pojavljuje veći broj ulagača – klasična ponuda i potražnja. I vremeski rokovi mogu da budu ograničeni i obično ih određuje količina novca koja pristiže. Najbolja šema je ako Vam prevarant ponudi da investirate na samo mesec dana a kod sledećeg ulaganja Vam ponudi dvostruku kamatu ako investirate na duži vremenski period.

Da bi ovakva prevara izgledala legalna uvek postoji neka roba ili usluga kojima se trguje u nekoj stranoj zemlji. Isto tako može da se radi o « navodnom uvozu« nafte ili nekih drugih roba koje imaju odličnu prođu na tržištu. Može da se radi i o kupovini zemlje, izgradnji objekata, kreditiranju sigurnih kompanija ... odnosno bilo šta što liči na legalan biznis. Akcenat se uvek stavlja na visok povrat uloženih sredstava.

Kad se nađu prvi investitori oni obično ulažu manje količine novca , jer naravno sve izgleda suviše dobro i nestvarno, da bi bila istina. Investitorima se pruža prilika da ulože novac na mesec dana kako bi se uverili kako sve to izgleda. Naravno, prevaranti očekuju ovakvu vrstu reakcije i ne pokušavaju da nagovore prve investitore da ulože novac na duži vremenski period. Po isteku perioda od mesec dana, investitorima se vraća novac koji su uložili uvećan za odgovarajuću kamatu koja je unapred dogovorena.

U ovoj fazi ljudi još ne veruju ali će bar 80 % posto ljudi investirati ponovo a pri tome će proširiti priču o « sigurnom poslu koji donosi veliku zaradu «. U psihologiji ljudi je da veruju jedni drugima pa se krug ulagača širi a najzinimljivije je da se onih 20% koji nisu hteli da investiraju po drugi put, vraćaju i ulažu novac na duži vremenski period. Ako je neko uložio veću količinu novca onda se ta osoba nagovara da uz veću kamatu reinvestira novac a da odmah podigne kamatu na ulog. Pošto je priča našla put u srca i novčanike velikog broja ulagača, kamata opada. Ako je u početku bila 30% sad je 20% ali za prve investitore ostaje ista.

Nakon tri meseca priliv novca od novih ulagača je mnogo veći od dugovanja i u ovom periodu ne postoji problem isplate. Nakon 6 meseci prevaranti su već toliko bogati da novac mogu da ulažu u velelpne zgrade, kola, nakit i skupe provode koji dodatno uveličavaju slavu ovih "mecena i dobrotvora".

U ovakvim šemama se obavezno pomažu humanitarne organizacije, jer takve vesti se objavljuju u medijima i kredibilitet prevranata se ne dovodi u sumnju. Naprotiv, njihov rejting raste. Razne donacije su odlična reklama i otvoren poziv novim ulagačima da investiraju novac. Bogatstvo se gomila i svi su sretni.

Najoblja ponzijeva šema je sa bankama jer su banke legalne, njihovo poslovanje je uvek tajna, ljudi mogu da vide banke i ujedno imaju opipljiv dokaz da se radi o « legalnom « poslu, što na površini zaista i izgleda kao legalan biznis.
Na pitanja ekonomista kako ovakve firme mogu da isplaćuju tolike kamate, obično se govori o uvoznim poslovima sa deficitarnim robama ili kratkoročnim pozajmicama inostranim i domaćim firmama za koje garantuju « inostrana osiguravajuća društva « i ne postoji šansa  da investitori izgube novac. Ovde je zanimljivo da prevaranti vole da se pojavljuju na televiziji i odgovaraju na ovakva pitanja jer im ovakvi razgovori predstavljaju dodatnu reklmu, a najvažnije je da "ljudi čuju samo ono što žele". U gostovanjima na TV, Radiju i pisanim medijima, prevaranti uporno ponavljaju priču o brzom bogaćenju, visokim kamatama, lagodnom životu ... dovode se gosti koji potvrde ovakvu priču i sve izgleda kao dobar holivudski film.

Prvi problemi nastaju kad količina novca od novih ulagača postane manja od sume koja mora da se isplati starim ulagačima. Ljudima se ne isplaćuju ni glavnica ni kamate i nezadovoljstvo među ljudima raste. Kad nezadovoljstvo eskalira u celu stvar se moraju umešati vlasti i policija. Kad se napravi zvanična istraga lako je zaključiti da se radi o prevari i banke ili kompanije koje se bave ovakvim prevarama, moraju biti zatvorene. Prisilno zatvaranje je odlična prilika da se prevaranti izvuku svaljujući svu krivicu na vlasti koje su "prekinule odličan posao" i zbog prestanka rada, banka ili kompanija nije u mogućnosti da novac vrati ulagačima.

Klasična izjava prevaranata je – ako nam Vlasti dozvole da radimo, moći ćemo da vratimo novac našim ulagačima, u protivnom... Naravno ni jedna vlast na svetu neće dozvoliti prevarantima da rade i prevaranti to znaju. Žalosno je da ljudi u ovakvuim prilikama više veruju prevarantima nego vlastima, jer nemogu da veruju da svoj novac više neće dobiti. Ulagači neće da sarađuju sa vlastima jer žele da vrate svoj novac i tako nesvesno postaju saučesnici u prevari. Naravno najveći broj ulagača ostaje bez novca.

Realnost: Ni jedna kompanija nije dovoljno bogata da isplačuje kamatu od 10 do 50 % mesečno, a pogotovu ne banke koje gledaju da Vam uzmu novac a ne da Vam ga daju. Ako Vam neko ponudi da investirate novac i pri tome nudi enormne zarade, dobro se raspitajte o firmi, vlasniku te koliko firma dugo postoji i nemojte da utrčavate u nešto u šta niste sigurni da je legalno i da je Vaš novac siguran. Najbolje je da se raspitate kod konkurencije jer će oni uvek biti dobro obavešteni.

 

Art magazin - Web casopis za savremenu umetnost

 

Obaveštenje za čitaoce:

Ne objavljujemo lična imena niti imena firmi, osim ako ne postoji sudska presuda ili potpisana zjava u sudu sa materijalnom i krivičnom odgovornosti potpisnika.

Udruženje se bavi isključivo preventivnim radom. U slučaju da ste prevareni, molimo Vas da se obratite Policiji, Advokatima i sudstvu. Takav je zakon, i mi ga poštujemo.

 
Ko je na sajtu
Da li ste prevareni za zivotno osiguranje?
 
Belocrkvanska jezera. Najbolji izbor za odmor
 

PUTUJMO ZAJEDNO
 

Advertisement

O prevarama  |  Zakoni  |  Spisak prevara  |  Reportaže  |  Reklamiranje na sajtu  |  Kontakt  |  Login

Copyright © 2008. Društvo za borbu protiv prevara. 21000 Novi Sad, Srbija.
Registrovano kod Ministarstva Republike Srbije za Državnu upravu i lokalnu samoupravu.
CMS Web Design: Luka Salapura