logo.gif


Kakav sir i jogurt jedemo Print E-mail
Image..."ovaj jogurt je bljak"...reće jedna preslatka devojčica, i stvarno je u pravo. U njega je bilo stavljeno toliko gustina a mu je potpuno promenilo ukus. Neki jogurti su toliko vodenasti, da nam se čini da pijemo belu vodu. Šta nam u stvari prodaju?
"Kada je prokuvano na veoma visokoj temperaturi, ima dodate vode, nije korišćeno valjano sirilo, kada je „zatrovano” antibioticima koji su korišćeni prilikom lečenja mastitisa vimena, od mleka neće moći da bude napravljen kvalitetan sir. – Stručnjaci poručuju da jogurt ipak ne sme da bude suviše razvodnjen.

Pravljenje sira kod kuće, bilo od sirovog ili kupovnog mleka, nije nimalo jednostavan posao. Potrebni su strpljenje i veština, ali pre svega kvalitetan mlečni napitak. Mada stručnjaci uveravaju da je beli napitak u Srbiji solidnog kvaliteta, potrošači primećuju da od pojedinih vrsta kupovnog mleka nije moguće napraviti dobar sir, dok neke vrste čak nije moguće ni usiriti. Mnoge takođe interesuje i od čega zavisi gustina jogurta i da li je gušći ujedno i kvalitetniji mlečni proizvod.

Redakciji „Potrošača” sve češće se javljaju građani koji primećuju da, kada pazare jogurt, on bude vodnjikav. Da li na tržištu Srbije ima falsifikata mleka, pogotovo ako se uzme u obzir da je sirovo mleko katkad podložno razređivanju ili kontaminaciji odmah posle muže? Zanima ih i da li iko proverava količinu dodatih konzervanasa i aditiva svežem mleku i koliko je unošenje prevelikih doza štetno po zdravlje.

Stručnjaci poručuju da se proizvodnja sira odvija kroz više faza, počev od izbora mleka, preko zrenja, toplotne obrade, dodavanja koagulišućih enzima i aditiva, dužine podsiravanja, odvajanja surutke, obrade gruša, soljenja, presovanja i zrenja sira.

Prof. dr Anka Popović-Vranješ, šef laboratorije za mleko Departmana za stočarstvo pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, upozorava na nekoliko faktora koji negativno utiču na proces sirenja.

– Jedan od njih je kada je beli napitak prethodno prokuvan na veoma visokoj temperaturi. Problem može da nastane i ako se sa mleka skida kajmak. Tada dolazi do obaranja nivoa kalcijuma u mleku, zbog čega je otežano pravljenje sira. Ako se krave, s druge strane, zbog mastitisa tretiraju antibioticima, onda postoje rezidue, pa je od mleka teško napraviti jogurt. Pravilnik o kvalitetu mleka objavljen 2009. dosta je prilagođen zakonima EU. Njime je između ostalog predviđena procedura kod predaje sirovog mleka mlekarama. Tada bi trebalo da se uzimaju uzorci i ako je mleko pozitivno na antibiotike, onda ono treba da se uništi i ne bi smelo dalje da se prerađuje. Ako se ova procedura poštuje, potrošač koji kupi mleko i od njega želi da napravi jogurt ili sir, sigurno neće imati problema – objašnjava prof. dr Anka Popović-Vranješ.

Po pravilu, mleko ima 87,5 odsto vode u sebi, dok 12,5 procenata čini suva materija. Ako u njemu ima dodate vode, kaže šef laboratorije za mleko novosadskog Departmana za stočarstvo, onda je manja šansa da se od njega napravi sir.

I oni koji imaju zanat u rukama potvrđuju da prilikom pravljenja domaćeg sira najpre treba voditi računa o higijenskim uslovima, ali i o višku vode.

Nada Radović, penzionerka iz Beograda, koja već nekoliko decenija pravi sir i od kupovnog i od sirovog, tek izmuženog kravljeg mleka, kaže da nikada nije imala problema sa sirenjem. Od pet litara belog napitka, u koje dodaje dve kašike sirila, dobije kilogram sira. Ugreje mleko, dobro ga zavije i utopli, i po toj recepturi ovaj mlečni proizvod može da se koristi već sledećeg dana.

Onima manje veštim, kojima u procesu pravljenja sira, u mleko upadne mrva prašine ili nečeg drugog, neće biti lako da naprave sir. Ako dodaju vodu, tek tada će biti u problemu. Ipak, tu su aditivi i konzervansi koji bi trebalo da pospeše pravljenje ovog proizvoda.

Milica Milojević, iz Centra za ispitivanje namirnica, podseća da sirovo mleko nije termički tretirano pa se u njega ne sme ništa dodavati.

– Po Pravilniku o aditivima u pasterizovano mleko ne smeju da se dodaju aditivi, već samo u sterilizovano. U pojedina kupovna mleka stavljaju se konzervansi, to jest stabilizatori zbog rasta „dobrih” bakterija. Moguće je i da antibiotici u mleku sprečavaju rast mlečno-kiselinskih bakterija, takozvanih startera koje obavljaju koagulaciju u sadejstvu sa sirilom. Nešto što u najvećem broju sprečava koagulaciju mleka su rezidue antibiotika ili dodavanje stabilizatora u mleko – ističe Milica Milojević, iz odeljenja senzorike animalnih proizvoda.

Stručnjaci napominju da je pasterizovano mleko proizvedeno da se kao takvo konzumira pre bilo kakve toplotne obrade. Proizvodnja sira je, objašnjava prof. dr Vera Katić sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, veoma ozbiljan zanatski posao i za to su potrebna određena znanja i iskustvo.

– Pasterizovano mleko nije pripremljeno za proizvodnju sira. Jedan od razloga za neuspeh u podsiravanju pasterizovanog mleka može da bude i primenjena temperatura pasterizacije. To znači da potrošači koji kod kuće žele da naprave sir treba da razmišljaju i o toplotnom režimu pasterizacije mleka. Ako je on niži, sir je lakše napraviti. Isto tako na pozitivan ishod može da utiče i jačina i količina dodatog sirila. Oni koji hoće da pravi sir, ipak ne bi trebalo to da rade kod kuće, pa je moja preporuka da ga ne prave od pasterizovanog mleka – poručuje profesorka sa Veterinarskog fakulteta.

Sirovo mleko proizvedeno u dobrim higijenskim uslovima sadrži nekoliko desetina hiljada mikroorganizama. Ova kontaminacija mleka, dodaje prof. Katić, nije razlog slabog podsiravanja mleka.

Kada je reč o jogurtu, njegova gustina zavisi od starter kultura pomoću kojih se mleko fermentiše da bi se dobio ovaj napitak. U Centru za ispitivanje namirnica objašnjavaju da sve zavisi od toga koje kulture koriste određene mlekare. „Imlek” je, dodaju u ovom centru, ranije imao starter kulturu koja je proizvodila ređi jogurt, dok je mlekara „Granice” iz Loznice pravila gušći. Stručnjaci poručuju da ovaj mlečni proizvod ipak ne sme da bude suviše razvodnjen.

Prof. dr Katić napominje da se samo na osnovu gustine ne može dati pravilan odgovor o kvalitetu jogurta.

– Na njegov kvalitet utičukvalitet sirovog mleka, sadržaj suve materije bez masti i sadržaj masti, dodaci (stabilizatori), homogenizacija, termička obrada mleka, aktivnost jogurtne kulture, kao i primenjeni tehnološki postupak – zaključuje prof. Katić sa Veterinarskog fakulteta.

Marija Brakočević

----------------------------------------------

Doneta Uredba o proizvodnji i prometu mleka

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva trgovine i usluga usvojila Uredbu o proizvodnji i prometu mleka, kojom se mlekari obavezuju da stave u promet najmanje 40 odsto mleka koje se dnevno preradi, uz predviđene prekršajne i kaznene mere u slučaju nepoštovanja uredbe.

Uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku” i primenjivaće se do 31. decembra. Preduzeća koja prerađuju mleko obavezuju se „da proizvedu i stave u promet termički obrađeno mleko (pasterizovano i sterilizovano), u količini koja se proizvede od najmanje 40 odsto dnevne prerade sirovog mleka”. „Od te proizvedene količine termički obrađenog mleka, najmanje 50 odsto mora da bude pasterizovano mleko, a sve u skladu sa posebnim propisima o kvalitetu mleka. U obaveznu količinu ne ulazi proizvodnja obranog mleka”, navedeno je u saopštenju Ministarstva trgovine i usluga.

Uredbom je predviđeno da će se novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara kazniti pravno lice ako ne proizvede i ne stavi u promet mleko. Uz kaznu može se izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Predviđena je posebna kazna za preduzetnike. Za prekršaj, preduzetnik može da bude kažnjen novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara i može mu se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Uredba je doneta sa ciljem da se tržište bolje snabdeva mlekom, odnosno da se stabilizuje stanje snabdevenosti tržišta, ujedno obezbeđujući očuvanje standarda i ravnomerno snabdevanje stanovništva osnovnim vrstama mleka. Prilikom izrade uredbe, uzete su u obzir i obaveze Republike Srbije iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Nadzor nad primenom Uredbe o proizvodnji i prometu mleka obavljaće Ministarstvo trgovine i usluga i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Tanjug
 

Art magazin - Web casopis za savremenu umetnost

 

Obaveštenje za čitaoce:

Ne objavljujemo lična imena niti imena firmi, osim ako ne postoji sudska presuda ili potpisana zjava u sudu sa materijalnom i krivičnom odgovornosti potpisnika.

Udruženje se bavi isključivo preventivnim radom. U slučaju da ste prevareni, molimo Vas da se obratite Policiji, Advokatima i sudstvu. Takav je zakon, i mi ga poštujemo.

 
Ko je na sajtu
We have 9 guests online
Da li ste prevareni za zivotno osiguranje?
 
Belocrkvanska jezera. Najbolji izbor za odmor
 

PUTUJMO ZAJEDNO
 

Advertisement

O prevarama  |  Zakoni  |  Spisak prevara  |  Reportaže  |  Reklamiranje na sajtu  |  Kontakt  |  Login

Copyright © 2008. Društvo za borbu protiv prevara. 21000 Novi Sad, Srbija.
Registrovano kod Ministarstva Republike Srbije za Državnu upravu i lokalnu samoupravu.
CMS Web Design: Luka Salapura