logo.gif


KUPILI STE DOKTORAT I VEĆ STE PREVARENI Print E-mail
ImageSvi smo svedoci pojave niza kojekakvih diplomskih, master i doktorskih radova, nakon čega se neke neznalice kite perjem zvano „ Diplomirani…“, „Master“ ili „Doktor nauka“.
Prvo i najvažnije, a što mnogima nije jasno, već ste prevareni ako ste vlasnik „štancovane diplome“:
Diploma (master, doktorat) može se kupiti, ali znanje se ne kupuje! Ono se stiče dugo i mukotrpno. Pa i kada se dosegne neki nivo, vreme brzo čini svoje i potrebno je permanentno pratiti i dopunjavati postojeće znanje novim saznanjima! Znanje je merilo i ono odaje…(Pismo čitaoca) Pre nego što se dohvatimo karakteristika i gluposti proizašlih iz procesa sticanja („štancovanja“) ovih titula, da vidimo šta nauka i pravo kažu o tom problemu, obzirom da se ovi, novopečeni „naučnici“ tokom svog „studiranja“ nisu sretali sa predmetom koji obrađuje metodologiju naučnog rada.

1.    Disertacija bi trebalo da otkrije nove naučne činjenice, pojave ili zakonitosti. Stoga je Doktorska disertacija originalno naučno delo koje se temelji na fundamentalnim i primenjenim istraživanjima i metoda, koje omogućuju otkrivanje novih naučnih činjenica, pojava, zakonitosti, teorija. Disertaciju samostalno izrađuje kandidat po primenjenoj metodologiji i po doprinosu nauci, u obliku pogodnom za utvrđivanje kandidatove sposobnost da bude samostalni istraživač u naučnom području i polju za koje se dodeljuje doktorat nauke.
2.    O vrlo bitnoj stavci o originalnosti govori se u Pravilniku o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača ("sl. Glasnik RS", br. 24/2016, 21/2017 i 38/2017), pod „Originalnost naučnog rada“, Član 43:
„Pod originalnošću naučnog rada podrazumeva se istraživanje koje proširuje granice znanja kroz razvoj značajnog dela, otkriće/unapređenje ili aplikaciju, koji su objavljeni u nacionalnim ili međunarodnim referentnim publikacijama ili su priznati kao patent.“.
3.    Identično doktorskim disertacijama, originalno naučno delo je i Naučni rad, koji koje se temelji na fundamentalnim i primenjenim istraživanjima i metoda, koje omogućuju otkrivanje novih naučnih činjenica, pojava, zakonitosti, teorija.
4.    Da bi se ispunili uslovi za pristupanje odbrani disertacije, neophodno je objavljivanje dva rada u vodećim naučnim časopisima (i za ovo postoje jasna pravila!). Radovi moraju u celosti proći recenzije, ta da su iz oblasti iz koje je prijavljena doktorska disertacija i ne priznaju se radovi iz kategorija: aktuelna tema, stručni ili pregledni rad (videti u nastavku) i prikaz slučaja. Ozbiljne obrazovne ustanove (npr. VMA Beograd) imaju uslov i da kandidat u oba članka treba da bude jedan od prva tri autora (i o ovome posle).
5.    Osim Naučnog rada, po raznim klasifikacijama postoje i druge podele, ali je ovde bitno sledeće:
•    Originalni naučni rad (original scientific paper) se najviše ceni i donosi autoru (autorima) najviše bodova (da ne ulazimo u detalje oko bodovne klasifikacije - već navedeni Pravilnik o postupku);
•    Stručni rad (professional paper) ne sadrži nova, originalna naučna saznanja, naučne rezultate, teorije, već se u njemu obrađuje već poznato i opisano. Stručni rad obrađuje određene probleme koji se javljaju u određenoj struci. On daje stručne upute i predloge kako se taj problem može rešiti (tehnika, tehnologija, metodika).
•    Pregledni rad (professional review) daje celoviti pregled određenog stručnog problema (tehnika, tehnologija, metodika) na temelju već objavljenih radova i upućuje na najbolje načine rešavanja navedenog problema.


Iz svega navedenog je više nego jasno da Doktorska disertacija nikako ne može proizaći iz Stručnog ili, još manje Preglednog rada. Znači da MORA postojati neki vidljivi i merljivi doprinos nauci, neki novi pomak, ma koliko mali bio! Bez tog doprinosa ili pomaka – doktorata nema. No, kako se do tog pomaka nikako jednostavno i lako ne dolazi, doktorat je samo izraz ili „nagrada“  za taj pomak… Šta se inače, može nagraditi doktoratom kada pomaka nema? A u Stručnom i preglednom radu, bez obzira što iza njega stoji struka i nauka, novih (novonastalih) pomaka ipak nema.

Sada smo došli do drugog i trećeg dela onoga što je cilj ovog pisanja, tj. karakteristika i gluposti iniciranih i proizašlih iz procesa sticanja ovih titula.

1.    Videvši izvor dobre (ili dodatne) zarade raznorazni Fakulteti i Univerziteti (prvenstveno privatni) namnožili su se mimo svake stvarne potrebe o broju visoko i „previsoko“ obrazovanih.
2.    Prevelik broj novonastalih „obrazovnih“ ustanova sa zvučnim nazivima MEGA, GIGA itd. koji „štancuju menadžere“ raznih profila, pružio je šansu onima koji nisu uspeli da upišu ili završe neki od fakulteta koji imaju „težinu“ i čije diplome realno vrede u smislu da otvaraju sva vrata, pošto postoji potreba za tim profilima kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Jer ko, na realnom ekonomskom tržištu, ovde ili napolju treba ove i ovakve, prvenstveno „menadžere“?
3.    Da bi se od neuspelog ili nesuđenog studenta, a bez učenja i rada neko doveo u poziciju na je “nosilac“ diplome, mora debelo da plati! Jer, kako rekosmo, znanje se ne može kupiti, ali papir (diploma), kao i svaki papir – može.
4.    Kako sada imamo one kojima „papir“ treba, i one koji „papir“ prodaju, stvar (zakon ponude i potražnje) postala je više nego jednostavna i prosta. No i tu se vremenom pojavio problem, jer se stvorila hiperprodukcija onih sa „papirom“, pogotovo sa „papirom“ iza koga ne stoji znanje. Jer, znanje na tržištu rada, kao potreba, ima vrednost, a papir je, zbog nedostatka znanja koje bi trebalo da stoji iza – jednostavno neupotrebljiv, a time i bezvredan.
5.    Istovremeno, pojavio se još jedan problem. Problem velikog broja „obrazovnih“ ustanova, na koje, sada kada se stvari po malo iskristalisale, više ne hrli ko i kako stigne (nisu svi baš glupi da skupo plaćaju neupotrebljiv papir!), rezultovao je padom prihoda na tim ustanovama, pa se pokušalo sa sledećim:
•    Prvenstveno privatni (opet!) fakulteti otvarali su razne smerove, pa i one koji već postoje gde ni studenti sa njih (postojećih) nemaju posle gde (osim na biro!), ne bi li preoteli ili nekim „pogodnostima“ primamili studente kojih je sve manje.
•    Aktivirali su mehanizme za prelazak do sada diplomiranih u zvanja master ili doktor. Za ovo je trebalo naći pogodne - željne „papira“, ali i platežne. Takvi su, na prvom mestu nalaženi po državnim ustanovama ovog ili onog oblika (od Predsedništva, preko Vlade i ministarstava, po JP, JKP i ustanova čiji su osnivači država ili gradovi), tako da nema rukovodećeg kadra koga nisu obišli predstavnici kojekakvih fakulteta nudeći master ili doktorske studije i diplome. Sve, naravno, po zakonu... A siroti rukovodeći kadar, prihvatao se ove dužnosti i obaveze, pogotovo što se ovakvi predlozi, koje je finansirala ustanova gde su kooptirani ispred svojih partija, nisu mogli odbiti (za doktorat cca. 10.000 €!).


U treći deo ove storije spada tzv. „studiranje“ i odbrana:

1.    Kako je, kao uslov za odbranu diplomskog, master rada ili doktorske disertacije, potrebno neko školovanje, podrazumeva se da je potrebno pohađati nastavu par godina, što opet podrazumeva odlaske na Fakultet, prisustvovanje nastavi, zajedničke pauze sa kolegama, pa i pićence na pauzi ili posle nastave u obližnjoj kafani gde uglavnom idu samo studenti. E, tu se i javlja problem. Ovi, fabrikovani masteri i doktori, nemaju kolega. Jednostavno ne postoji niko ko može za njih da kaže da su zajedno studirali, kao što ni oni sami ne mogu da za bilo koga da kažu da su kolege sa faksa! Takvih nema jer na nastavi, pauzi ili čašćenju (oni da časte ili njih da časte) posle nekog teško položenog ispita bili NISU!
2.    Takođe, skoro da ni nema javne odbrane diplomskih, master ili doktorskih radova pred komisijom, a u prisustvu prijatelja i familije. Jedino, ostalo je „treće poluvreme“ odbrane – fešta u kafani. Da, prvo i izostavljeno poluvreme je obrazloženja rada od strane kandidata pred auditorijumom i komisijom, a drugo, takođe izostavljeno, su odgovori komisiji na postavljena pitanja, ma koliko to sve bilo farsa. Farsa u smislu da se prijatelji i familija uvere da kandidat nešto zna i da je visokouman, te da komisija postavi neka pitanja ne bi li isti auditorijum video da i komisija nešto zna. Naravno, uvek je, kada je samo tročlana komisija u pitanju (ume i više članova da bude), pitanje od jednog člana komisije čisto da i on nešto pita (mada veze nema sa temom!), zatim jedno pitanje koje stvarno proizilazi iz znanja ili dira u samu srž problematike, dok je jedan član komisije bez pitanja i „oduševljen“ je radom. Što znači da ga je on ili pisao ili mu je popustila bešika i jedva čeka da se komisija povuče na pauzu da bi ocenila rad, tj. da odjuri u WC.
3.    Iako bi trebalo (nekad' bilo) da barem jedan član nije sa istog fakulteta, odnosno univerziteta, na privatnim fakultetima je komisija obično sa istog Fakulteta, odnosno Univerziteta.
4.    Kada su radovi, koje kandidati „brane“ u pitanju, onda ovde nauke, skoro pa po pravilu – nema! Ili, ako je ima, samo možete zamisliti koliko tek takav „rad“ košta! Naime, malo je ko od onih koji se bave stvarno naukom, voljan da svoj rad prepusti nekome da se okiti njegovim perjem (čitaj: znanjem). Na to su svi strašno osetljivi i beskrajno sujetni. Zbog toga su ovakvi master radovi i disertacije prvenstveno lamentiranja na široko i dugačko i citati iz domena Preglednog rada, tj. pregledni rad (ili radovi) sa nekih 7-8 stranica bivaju naduvani na stotinjak i više strana.
5.    Iako svaki rad sadrži određene potvrde, ovakvi radovi ne sadrže Potvrdu koordinatora naučnoistraživačkih zadataka da tema doktorske teze pripada nekom od odobrenih naučnoistraživačkih projekata, što je i jasno, jer nema govora ni o kakvom naučnoistraživačkom radu!
6.    Rad sadrži Izjavu o autorstvu koju kandidat potpisuje, a njom se Fakultet ograđuje od svih kasnijih prozivki o neregularnosti, te da je „...rezultat sopstvenog istraživačkog rada, da predložena disertacija u celini, ni u delovim, nije bila predložena za dobijanje bilo koje diplome prema studijskim programima drugih visokoškolskih ustanova, da su rezultati korektno navedeni i da nisam kršio/la autorska prava i koristio/la intelektualnu svojinu drugih lica...“. Istovremeno, nigde se ne postavlja pitanje osnovnog problema nauke u izradi rada.
7.    Objavljeni radovi, neophodni za prijavu disertacije imaju autore. U stvarnosti, radove obično radi jedan, dva a retko tri autora, ali na spisku autora rada se nađe i sedam, osam autora. Stvarni autori su tu, jer su autori, a ostali su dopisani! Dopisani iz raznoraznih stvari (npr. broja poena produkcije), pa i potrebe da se nekome da pravo da doktorira. Obično je autor rada profesor koji je mentor ili predsednik komisije za odbranu, a kandidat se nalazi na četvrtom, petom, šestom, sedmom... mestu. Naravno, kada to Fakultet i Univerzitet dozvoljavaju, te je lepo setiti se gore navedenog primera VMA (sedni autor će na tome da doktorira? ha!).
8.    Kada su naslovi disertacija u pitanju, ove se mora imati u vidu časopis „The Journal of Irreproducible Results“ (JIR), koji objavljuje Društvo za osnovna neponovljiva istraživanja (Society for Basic Irreproducible Research) i njegovo navođenje (parafrazirano) naslova disertacija: „Metedologija implementacije uređaja za prenos informacije preko telefonskih linija i interneta“, „Metoda evaulacije energetske vrednosti peteljki jabuka“, ili u konkretnom slučaju „Kumulativna hipoteza o oštećenju mozga vezanom za uredno praćenje prenosa zasedanja Skupštine“.
9.    Kao po pravilu autor „rada“ ne objašnjava glavne argumente i kako njegov „rad“ pravi korak dalje u nauci (kroz otkrivanje novih zakonitosti, dokazivanje, opovrgavanje ili reformulisanje dominantnih teorija, iznošenje originalnih empirijskih nalaza koji daju relevantne zaključke itd.). A i šta da objasni, kada ni N od nauke nema...
10.    Obzirom da je rad pisan za nekoga od koga je lova već inkasirana (možda već i potrošena, šta je bednih par hiljada €?), pisac je, nastojeći da postigne obimnost, na prvom mestu maksimalno iskoristio mogućnosti hedera i futera, kao margina. Takođe, sve što pruža maksimalan međuredni, kao i međupasusni prostor, iskorišćeno je. Pa i kada je trebalo, par nepotrebno dodatih međuredova, iskorišćeno je. Razumljivo, kao nekome prodati za velike novce „njegovu disertaciju“ na par desetina strana. To ima da je obimno! Da se vidi da se tu „radilo i radilo“.
11.    Nekada mentor na fakultetu nije imao više studenata, nego samo jednog. Jednostavno, nije se imalo vremena za to, a ni doktoriranje nije bila masovna pojava. Danas mentor ima i po desetak studenata. Ova činjenica mnogo govori…,
12.    Možda u cajtnotu ili naprosto, samo zbog želje da što pre sve ispadne iz šaka, takvi „radovi“ obiluju gramatičkim i još više pravopisnim greškama. Tako da se interpunkcijski znaci nalaze i gde trebe i gde ne, da se uzastopno dupliraju, tripliraju. Da se brojevi gde se tačkom odvajaju hiljade (1.000) malo pišu sa, malo bez tačke pa dok ukapirate koliko je to npr. 453864721… Da se malo piše 3,14, a malo 3.14 (malo zarez, malo tačka). Da se merne jedinice pišu ćirilicom, da „gr“ nije onomatopeja režanja psa nego je tu simbolu za gram dodato i slovo „r“, da je sek u stvari s (sekunda). Da se oznaka za stepen (ona mala nula gore, kada se piše npr. temperatura) ili procenat (%) pišu odvojeno od broja, a malo uz broj. A treba vremena da se metodom uzaludnih pokušaja dođe do saznanja šta je ha/t koje se više puta ponavlja u tekstu gde se objašnjava prinos poljoprivrednih proizvoda (kao da se objašnjava prinos površine zemljišta po jedinici proizvoda?). Naravno merne jedinice MT i MMT nikada nećete skontati mada se i one odnose na prinos, jer uvid u IS sistem mernih jedinica ili pretraga preko npr. Googl ne pomaže. A da je samo neko, „autor“ ili komisija, barem jednom pročitao rad, sigurno ne bi bilo toliko grešaka (Autor ovog teksta: Probao sam da dovedem u red, ispravljajući crvenom olovkom, jedan već „odbranjen doktorski rad“ i izgledao je više nego užasno pre nego što sam odustao!).
13.    Ministarsko gađanje izrazima tipa „multipla multivarijantn“ možda nekome i zvuče naučno, no baš niko (kao ni autor uostalom) ne zna šta znače! Kako to sve prolazi na Katedri, zatim komisijama Fakulteta, pa na komisijama Univerziteta? Na npr. Univerzitetu Novi Sad svi u nizu komisija gledaju u svaku sitnicu i ako postoji i najmanja greškica, a prema Marfiju, naći će je upravo najljući neprijatelj kandidatovog mentora (treba znati da za sve greške u radu nije kriv kandidat – nego, mentor!). (Autor ovog teksta: Nikada mi nije bilo jasno da li su stvari ovog tipa samo zlobnost i ljudska pakost pisca rada prema „autoru“ - kandidatu, kada odvaljuju neke gluposti koje veze nemaju sa mozgom, a kamo li naukom ili je to realan nivo pisca koji je i sam istorije školovanja slične Mega Mići?).
14.    Iako su ponekad u takvim „radovima“ pomešani pojmovi tabela, slika i grafikona, zanimljivo je da tu vlada opšte šarenilo boja. Kako su kopirane tabele iz pojedinih radova (uredno naveden izvor!), tako su, u originalu i ugrađivane, pa je šarenilo boja po tabelama ili grafikonima (neke su c/b, a neke kolor). Neka zaglavlja u tabelama su podebljana (boldovana), a neka ne. Negde su kolone centrirane, a zaglavlja ne ili obratno, Kombinacija koliko i tabela. Pogotovo kada se u jednom grafikonu pojavi engleski i ćirilica istovremeno! Poseban kuriozitet su pojedini grafikoni u kojima su objašnjenja u ćirilici, a u radovima koji su pisani latinicom, ili obratno. Zablistaju i grafikoni u originalnoj engleskoj izvedbi. Valjda kao znak korišćenja strane literature. Ili je znak da se neko nije potrudio da sve ujednači i usaglasi… Zatim formiranje tabele da bi se u njoj samo u jednoj koloni izvršilo nabrajanje, što je moglo i u običnom tekstu da se uradi (bez tabele), a onda i naveo izvor tabele: Autor! Te zašto se u tabeli gde se informativno navodi npr. ekonomski rast zemalja po godinama piše sa 9 decimala (npr. jako je važno da znate da vam je temperatura 37,201435871 stepen po Celzijusu, a ne samo 37,2!), a tamo gde ni to nije moglo da stane, piše npr. 2,17E-19? Zanimljive su i slike na kojima su napisana dva pojma, a između je stilizovana strelica u boji! Izvor: Autor. Nauka je to! Dobro, ima i pozitivnih stvari. Npr. kada su zaglavlja tabela vertikalno ispunjena, uvrnete vrat malo levo da pročitate šta piše, a na sledećoj tabeli vrat u desno. Dobra vežba za ukočen vrat čitača disertacije.
15.    Naučeni na greškama prethodnika, noviji doktorati ne obiluju plagijatima u smislu ne navođenja radova koji su citirani (prepisani).


Treba navesti da se do titule mastera ili doktora može doći i tako što vlasnik fakulteta sa osobljem fakulteta pravi feštu u restoranu, a onda vlasniku restorana (čovek sa davno završenim fakultetom!), umesto da plate ceh, nakon dve godine, a bez da izlazi na predavanja ili ispite (uredno vođena evidencija o izlascima i polaganju ispita, sve sa prijavama ispitnim!), uručuju diplomu npr. mastera (doktorat sledi, jer ima još fešti!). Ovo bi bio povratni korak iz robno novčane razmene (gde se papir menja za novac) u naturalnu razmenu – trampu (gde se papir menja za iće i piće, kao osnovnu profesorku životnu potrebu). Da, i to: Svaki puta, kada bi im palo na pamet, na fakultetu bi završili sa ispitnom papirologijom, a onda bi došli u restoran da proslave sa „srećnim studentom“ koji bi ih častio za visoku ocenu koju je dobio na ispitu! Fešta je pala i za maser. Mada, koliko su ga koštale sve te pijanke, mogao je i stvarno doktorirati. ’Ladno...


Rezime I:

Zašto se pristupa izradi i „odbrani“ master i doktorskih radova koji nisu plod naučnih ili stručnih istraživanja, nego su iz oblasti preglednih radova, te se to ne radi na visokorangiranim fakultetima i univerzitetima, nego se biraju oni iz domena MEGA, GIGA:
1.    Ozbiljni fakulteti drže do svog postignutog renomea. Obraz i renome pojedinih profesora nije na prodaju!
2.    Studenti bivaju privučeni (kao muve, je l’ pa sad’) na fakultete zvučnih naziva i sa obećavajućim prefiksima u nazivu (da se ne ponavljamo…).
3.    U trci za zaradom, nema Javne ustanove (ma kog nivoa) koju svi „štanc fakulteti“ nisu obigrali po više puta nudeći raznorazne diplome (već pomenuto ovde), koje u krajnjem slučaju ne plaća kandidat, nego ustanova, odnosno mi!
4.    Istovremeno, prvenstveno „štanc fakulteti“ otvaraju isturena odeljenja gde stignu. Tako da sada imamo mestšca u Srbiji koja još nemaju kanalizaciju ili gradski prevoz, ali zato univerzitet ili dva – da.
5.    Istraživački rad, koji će rezultovati naučnim radom, dugo traje, zahteva mnogo znanja i rada, kao i realna (često ne mala!) materijalna sredstva.
6.    Sama kategorizacija Naučni rad nije nešto što će definisati svaki pojedinac i čime će sebe ili nekoga svrstati u naučne radnike. I za to postoji razrađena i jasna procedura.
7.    Da bi se neki master ili doktorski rad, kao takav prihvatio na renomiranim fakultetima i univerzitetima, moraju se proći sve instance i nivoi, tj. niz komisija. Te komisije imaju jasna i definisana pravila godinama (decenijama!) unazad i od kojih, jednostavno, ne odstupaju. I u takvim komisijama, kako rekosmo, sede (još!) profesori starog kova i njih neće navesti nikakva svota u € da promene stav i zacrne svoj obraz, tj. da pljunu na svoju dosadašnju karijeru. Niti će uticati nikakva viša instanca, pogotovo ne vlasnik fakulteta koji je formirao ustanovu preko koje se ovce šišaju i uzimaju im se novci!
8.    Tokom školovanja na renomiranom fakultetu, imaćete, koliko predmeta, toliko i profesora! Otvorite sajtove pojedinih privatnih fakulteta (npr. u Novom Sadu ili u Brčkom) i pogledajte u rasporedu nastave ili rasporedu ispita, koliko predmeta drži jedan profesor (i po šest predmeta i obično istog dana!). Makar oni (predmeti) bili na jednom fakultetu ili smeru, ali je iluzorno očekivati da će na npr. Medicinskom fakultetu isti profesor biti stručnjak u svemu i držati anatomiju, ortopediju, stomatologiju, pedijatriju, na Mašinskom otpornost materijala, dinamiku fluida, termodinamiku, matematiku, oscilacije... Ovde su medicina i mašinstvo navedeni ilustracije radi. Samo ovo upućuje na neozbiljnost ovakvih fakulteta, gde se, da bi se uštedeo novac, umesto šest, plaća samo jedan profesor, ali kako onda očekivati da će biti omogućeno da se kandidatima pruži adekvatna nastava kako bi usvojili potrebna znanja? Shodno tome, za „polaganje“ ispita na osnovnim, master ili doktorskim studijama, neće trebati „brdo“ profesora, nego dva-tri, te će i u komisiji za „odbranu“ biti maksimalno tri člana iz redova profesora sa istog fakulteta, odnosno univerziteta.
9.    Poenta je i proizašla iz prethodne tačke – Svima profesorima, komisijama itd. „gazda“ je vlasnik fakulteta, odnosno univerziteta, a oni nisu tu da traže znanje i obaraju studente, nego da u sveukupnom pridobijanju ovaca za šišanje i samom šišanju, aktivno pomognu. Taman posla da tu sada neko koči i postavlja nezgodna ili pametna pitanja i ruši kandidate, tražeći naučne radove ili ozbiljna istraživanja koja stoje iza master ili doktorskog rada. Nikoga tamo ne interesuje znanje i rezon koje će pružiti studentu i koje će on usvojiti i izneti sa fakulteta. Važno je samo da se uplati lova!
10.    Svi „štanc fakulteti“ tvrde da svoje nastavne planove i programe usklađuju sa principima Bolonjske deklaracije, te da sarađuju sa velikim brojem privrednih organizacija i fakulteta u zemlji i inostranstvu. Ti fakulteti ističu da školuje pre svega menadžere (ili šta već) koji predstavljaju najtraženiju menadžersku profesiju u Svetu i kod nas (cvrc!). Po završetku studija, njihovi studenti su visoko osposobljeni za rad u oblastima poslovne ekonomije, finansija, bankarstva, međunarodne ekonomije, diplomatije i menadžmenta, u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, IT-a… (opet cvrc!). Studentima se obećavaju mogućnost razvoja karijere i sigurnog zapošljavanja (cvrc! cvrc! cvrc!).
11.    Studenti, odnosno master ili doktorski kandidati i jesu privučeni na ove fakultete mogućnošću da lako i brzo završavaju i stiču diplome, tj. zvanja. Slično maksimi grobara: Vaše je samo da umrete, sve ostalo je naše; ovde bi se moglo reči: Vaše je samo da pristanete i platite, svo ostalo je naše!


Rezime II:

Recept za „pisanje“ (a time i odbranu) ovakvih doktorata je relativno prost:

1.    Na NET nađete oblasti gde su neki ljudi nešto radili ili istraživali, neke studije o ovome ili onome.
2.    Odaberete barem 3 srodna istraživanja.
3.    Iz svakog istraživanja uzmete po malo i napravite pregled šta je ko radio ili istraživao po tom pitanju (u stvari, radite pregledni rad!). Od svakoga uzmete po malo teksta, malo grafikona i tabela. Star u mnogome olakšava neophodna kombinacija kompjuterskih komandi Copy/Paste. Ali, istovremeno, stvar malo komplikuju radovi publikovani u PDF formatu, no nije nerešivo!
4.    Sve to lagano dinstate uz povremeno mešanje, dok ne naraste (malo mašte, margine, proredi…) na stotinjak strana.
5.    Kada je sve gotovo, ukoričite.
6.    Servirate dok je još toplo.


Rezime III:

Autor ovog teksta dobro je upoznat sa situacijom u Javnim komunalnim preduzećima, Do 2000. godine izuzetno su retki bili magistri nauka, a doktori skoro pa i nisu postojali. Danas smo došli dotle da svako JP ili JKP ima na desetine mastera i doktora nauka! Istovremeno, ni jedna sistematizacija i ni za jedno radno mesto, ne predviđa ovaj nivo obrazovanja. Sve se završava na nivou diplomiranih (VSS), a hiperprodukovani masteri i doktori se „šlepaju“ i uživaju na nivou „dosegnutih lovorika“. Imaju „titulu“ ali to niti kome treba, niti oni šta iz domena nivoa zvanja pružaju…
Doktorski rad je 2007. godine odbranilo 206 studenata, a 2012. godine to je učinilo njih 770, odnosno u prethodnih osam godina u Srbiji diplomu sa doktorskih studija dobilo je 9.000 studenata!
U prilog ovome govori i podatak da je jedna od privatnih štanc akademija iz Novog Sada (sa prefiksom Privredna) samo u toku jedne godine izbacila 200 doktoranada. Identično je i sa privatnim štanc univerzitetom iz Beograda (sa prefiksom Evropski). Proizilazi da su samo ove dve štanc ustanove svaki drugi dan davali po jednog doktoranda!


Rezime IV:

Još se samo kod nas u društvenom sektoru zadržala varijanta gde se posao dobija i struka pravda diplomom. Nigde inače neće dati posao, a da ne testiraju kandidata i da ne prođe neki probni rad. Tako da je diploma bezvredna bez znanja, kao što je i vozačka dozvola bezvredna ako ne stoji znanje iza. To što neko ima vozačku za sve kategorije, neće automatski kandidatu dati vozilo u ruke dok ne prođe probnu vožnju i probni rad.
Svi vidimo da se napolju traže lekari, elektroinženjeri i šta sve već ne. Da li ste negde videli ili čuli da se traže diplomirani menadžeri (pa ma bili master ili doktor) sa naši „štanc“ fakulteta? I da slučajno neki i dospe tamo, kakve provere može da prođe? A kada odavde odu svi koji imaju diplomu i znaju, a ostanu samo i samo ovi sa diplomama a bez znanja, onda ćemo verovatno morati uvoziti znanje ili izumreti?



Strahovali ili ne, kad-tad će neko zaviriti u falš rad, a onda pomoći nema! Tu sramotu ne pokriva ni jedan smokvin list! Naći ćete se u društvu onih koji znaju i svi će vam se lepo smeškati. Teško da će ulaziti dijaloge sa vama, ali ćete najverovatnije pročitati negde ono šta misle o vašem „radu“ i vama. To što ste napravili uvek je podložno npr. ovom: Akademska zajednica rešila je da lažnim doktorima nauka konačno stane na put… Tj. uvek možete očekivati neki test ili proveru. I možete se kititi čime hoćete („ Diplomirani…“, „Master“ ili „Doktor nauka“), ispod perja pauna uvek ostaje ćuran (ćurka). I to svi vide i znaju. Ma koliko u sebi videli doktora nauka, ostali vide lažjivog pacera i prevarenog prevaranta. Gledaju vas u oči i smeškaju se, a vi mislite da se dive vašoj tituli… Realno, samo neznalice i glupaci mogu da u vama vide nešto.



Sve u svemu: Prodali su (svima!) papir bez ikakve upotrebne vrednosti, a za debele novce!



Dr Rodoljub Tanasić, dipl. ing.

 

Art magazin - Web casopis za savremenu umetnost

 

Obaveštenje za čitaoce:

Ne objavljujemo lična imena niti imena firmi, osim ako ne postoji sudska presuda ili potpisana zjava u sudu sa materijalnom i krivičnom odgovornosti potpisnika.

Udruženje se bavi isključivo preventivnim radom. U slučaju da ste prevareni, molimo Vas da se obratite Policiji, Advokatima i sudstvu. Takav je zakon, i mi ga poštujemo.

 
Ko je na sajtu
We have 10 guests online
Da li ste prevareni za zivotno osiguranje?
 
Belocrkvanska jezera. Najbolji izbor za odmor
 

PUTUJMO ZAJEDNO
 

Advertisement

O prevarama  |  Zakoni  |  Spisak prevara  |  Reportaže  |  Reklamiranje na sajtu  |  Kontakt  |  Login

Copyright © 2008. Društvo za borbu protiv prevara. 21000 Novi Sad, Srbija.
Registrovano kod Ministarstva Republike Srbije za Državnu upravu i lokalnu samoupravu.
CMS Web Design: Luka Salapura