logo.gif


Znate li šta su “novčane mazge”? Print E-mail
Pošto smo dosta puta pisali o ovioj temi, ne bi bilo loše da pročitate kakve akcije preuzimaju zemlje EU po ovom pitanju.

ImageOd 22. do 26. februara 2016. godine, agencije za provođenje zakona i pravosudna tijela iz Belgije, Danske, Grčke, Holandije, Velike Britanije, Rumunije, Španije i Portugala – uz dodatnu podršku iz Moldavije i drugih zemalja – udružili su snage u prvoj koordinisanoj evropskoj akciji protiv mazgi za penos novca (“money mules” ili posrednici koji na svoje legitimne račune primaju uplate ukradenog novca koje zatim brzo prebacuju na račune kriminalaca uz zanemarljivu nadoknadu). Operacija je takođe podržana od Europola, Eurojusta i Evropske bankarske federacije (EBF).(preuzeto sa bankar.me) okom sedmice, Europolov Evropski centar za cyber kriminal (EC3) i Zajednička radna grupa protiv cyber kriminala (J-CAT) zajedno sa Eurojustom i EBF-om, pružili su operativnu i analitičku podršku uključenim partnerima. K

ao rezultat operacije, gotovo 700 “mazgi” je identifikovano širom Evrope, a 81 osoba je uhapšeno nakon što su 198 osumnjičenih intervjuisale agencije za provođenje zakona. Uz podršku više od 70 banaka, značajni finansijske gubici su otkriveni i spriječeni, a više od 900 žrtava ovog zločina je identificirano. Više od 90% prijavljenih transakcija bilo je povezano sa cyber kriminalom.

“Money mules” ili kako doslovce glasi prevod – mazge sa prenos novca su pojedinci koje regrutuju kriminalne organizacije za primanje i prenos nezakonito stečenog novca između bankarskih računa i / ili zemalja. Kroz posredovanje u trasferu novca, kriminalci imaju pristup ukradenoj robi ili sredstvima bez otkrivanja svog identiteta. Ove lažne šeme se često reklamiraju putem online objava i socijalnih medija kao naizgled legitimne poslovne mogućnosti. Kriminalnim grupama na internetu na ruku idu i društvene mreže sa milionima korisnika. Facebook, MySpace i Twitter se koriste za regrutaciju onih koji najčešće nesvesni toga pristaju da se njihov račun u banci koristi za prebacivanje ukradenog novca.

Termin “money mule” se koristi za online prevare čije su žrtve ljudi koji su nesvjesni činjenice da su novac ili roba koju prebacuju elektronskim putem ili pomoću kurirskih službi ukradeni. Riječ je o ljudima koje kriminalci regrutuju preko naizgled legitimnih oglasa za posao objavljenih u štampanim izdanjima novina ili na internetu. Ciljne grupe onih koji regrutuju ove nevoljne saučesnike u kriminalnim aktivnostima su često imigranti ili studenti kojima je dodatna zarada veoma značajna te lako nasijedaju na ovakve prevare.

Regrutacija se obavlja na različite načine, koji uključuju spam emailove, oglase ili pronalaženje žrtava preko veb sajtova za pronalaženje posla na kojima se nalaze njihove radne biografije. Posao koji se nudi se predstavlja pozicijama kao što su “finansijski menadžer“, “menadžer prodaje“, “predstavnik (neke države)“, “agent za transfer novca” itd. Posao se naravno radi od kuće, nekoliko sati nedjeljno, a pri tom ne zahtijeva određeno znanje koje treba da ima kandidat za posao. Sve što je potrebno je imati pristup internetu.

Američki zakoni garantuju nadoknadu štete žrtvama bankarskih prevara čiji su računi ili kreditne kartice kompromitovani. Štetu nadoknađuje banka ili kompanija koja je izdala kreditnu karticu.

Saučesnici prevara nisu tako očigledne žrtve. Šta više, oni za pomoć prevarantima dobijaju kakvu takvu nadoknadu. Međutim, njih ne štiti bilo kakav zakon o internet prevarama.

Banke i druge finansijske organizacije znatno su napredovale kada je riječ o prevarama ove vrste kao i u povraćaju ukradenog novca, ali cijenu toga plaćaju saučesnici: novac ukraden sa računa žrtve povlači se sa računa saučesnika u kriminalnom lancu, pod pretpostavkom da na njegovom/njenom računu ima dovoljno novca da se šteta u cjelini nadoknadi.

“Lopov ustvari (novac) krade od “mazge”, a ne sa kompromitovanog naloga, ali to postaje jasno tek kad se prašina slegne,” kažu istraživači Kormak Harli i Dinai Florecio iz Microsoft-a.

Regrutovani pojedinci mogu biti svojevoljni učesnici, dok neki ne znaju da njihove akcije podstiču ciklus kriminalne aktivnosti. Posredovanje u transferu novca može pomoći održavanju drugih zločina izvan pranja novca budući da ukradeni novac može otići prema drugim oblicima finansiranja organizovanog kriminala, kao što su trgovina drogom i ljudima.

Rob Wainwright, direktor Europola, kaže: “Evropska akcija protiv posredovanja u transferu novca kriminalcima je priznanje svim stranama da je javno-privatno partnerstvo koje se zasniva na uzajamnom povjerenju i efikasnom mehanizmu izvještavanja put naprijed u borbi protiv finansijskog kriminala. Ovaj međunarodni rad je ambiciozan: iznad svega pokazuje odličnu saradnju između policije, sudstva i bankarskih partnera, takođe pokazujući da je prevencija bitan dio našeg rada”.

Wim Mijs, izvršni direktor Evropske bankarske federacije, rekao je: “Ova akcija je plod intenzivne saradnje između boraca protiv kriminala i bankarskog sektora. To pokazuje kako javno-privatno partnerstvo može biti uspješno ako se temelji na povjerenju, povratnim informacijama i praćenju. Kriminalci ne poznaju granice, a to znači da je međunarodna saradnja između banaka i tijela za sprovođenje zakona od suštinskog značaja. Mi u bankarskom sektoru smo u potpunosti posvećeni borbi protiv pranja novca. “

Michèle Coninsx, predsjednik Eurojusta i nacionalni član za Belgiju izjavio je: “Za efikasno rješavanje ovog problema imperativ je da imamo blisku saradnju između pravnih i sudskih vlasti i privatnog sektora. Uočljivo je da se pranje novca može proširiti na širok spektar ozbiljno organizivanog kriminala i organizovanih kriminalnih grupa. Prema tome, akcija protiv posredovanja u transferu novca kriminalcima je od najveće važnosti”.

 


 
 

Art magazin - Web casopis za savremenu umetnost

 

Obaveštenje za čitaoce:

Ne objavljujemo lična imena niti imena firmi, osim ako ne postoji sudska presuda ili potpisana zjava u sudu sa materijalnom i krivičnom odgovornosti potpisnika.

Udruženje se bavi isključivo preventivnim radom. U slučaju da ste prevareni, molimo Vas da se obratite Policiji, Advokatima i sudstvu. Takav je zakon, i mi ga poštujemo.

 
Ko je na sajtu
We have 2 guests online
Da li ste prevareni za zivotno osiguranje?
 
Belocrkvanska jezera. Najbolji izbor za odmor
 

PUTUJMO ZAJEDNO
 

Advertisement

O prevarama  |  Zakoni  |  Spisak prevara  |  Reportaže  |  Reklamiranje na sajtu  |  Kontakt  |  Login

Copyright © 2008. Društvo za borbu protiv prevara. 21000 Novi Sad, Srbija.
Registrovano kod Ministarstva Republike Srbije za Državnu upravu i lokalnu samoupravu.
CMS Web Design: Luka Salapura